Опанчарева кћи

О радионици

Мијомир Алексић Кири, из Калуђерице, је, нема сумње, један од најмлађих опанчара у Србији, али са дугогодишњом породичном традицијом. И отац и деда су му били опанчари, па је имао прилике да проникне у све тајне заната.

Кири воли свој посао и у сваки пар опанака унесе пуно умећа, али и љубави. Са жељом да остане у српској традицији, израђује и народне ношње са истим ентузијазмом као и опанке.

Продаје их и у иностранству, на свих пет континената, а својим опанцима опремио је и позната Културно-уметничка друштва, као што су „Лола”, ИМТ, „Коло”... Радионица Кири позната је и по томе, што, зависно од цене и квалитета, даје гаранцију од једне до три године.

 

Пресни опанци су прављени од непрерађене, само усољене и на сунцу осушене говеђе, свињске, козје или бивоље коже. Кројени су према облику и величини стопала, а опутом провученом кроз отворе или омчице дуж ивице формиран им је облик и причвршћивани су за ногу.

На простору Србије, има две врсте опанака: прешњаци и врнчани. За разлику од прешњака, чије је лице веома плитко и често само делимично покрива горњи део стопала, врнчани опанци имају лице од врнчаница - опуте, које је могло да буде, плиће или дубље, украшено или без украса.

Црвењаши су добили назив по боји полуштављене говеђе коже од које су прављени. Изгледом су били слични врнчаним опанцима, мада јачи и бољи. Почели су да се израђују у Ужицу средином XИX века. Ужице је постало центар из кога се њихова израда раширила и у друге крајеве Србије.